Bila je hladna zima, a ja u dugom razmišljanju, jer dosta dana nisam bio ni sa jednim od mojih prijatelja s posla. A sve je to bilo radi moje drage supruge. Bila previše zahtjevna, dosta je tražila, a malo se trudila oko našega braka. Moja je velika greška što nisam slušao svoje srce. I što me je ona k'o osoba svojom pojavom jednostavno zaslijepila, a mi muškarci lako padamo na te ženske trikove. Tvrdoglavo sam negirao tuđa mišljenja vezano za moju dragu i mene. Od te ljubavne sljepoće mislio sam da su drugi ljubomorni na mene i moju dragu. Kako je vrijeme prolazilo, počeo sam primjećivati, da su drugi u pravu i na kraju to sam i saznao. A vi ćete saznati ako pročitate priču do kraja. Jedne večeri, kasnije, nego inače moja draga, meni iznenada kaže: Dragi, mama mi je javila da dođem k njoj. Pa zašto tako kasno ideš kod Mame, Ana? Kao misliš da je kasno, Josipe. Sad me je zvala mama, dok si bio u kupaonici. Pa zar nisi čuo da smo razgovarale na mobitelu? Dobro, možda nisam čuo da ste razgovarale vas dvije. Ti slobodno idi kod Mame. Ali nemoj ostati dugo jer već je pola deset prošlo. Ne brini, dušo, odmah ću natrag, ti možeš slobodno leći. Jer želim da mi se odmoriš, vidim da si jako nervozan ovih dana! Daj me poljubi prije nego što krenem, dragi. Dobro, dobro, evo ti poljubac prije odlaska. Pa nije to poljubac kakav mi znaš dati ti... Ne sumljaš u mene možda nešto.. Ma ne, samo sam umoran od posla! Sve uredu onda kad si umoran. I hvala ti što se ne ljutiš jer idem tako kasno. Pa što bih se ljutio. To ne bi bilo uredu od mene, draga! Da, da, da ljubavi tako je... A zato što si ti umoran, ja nosim ključ od kuće sa sobom. Da se ti meni lijepo odmoriš. I da mi te netko, ne daj Bože, ukrade takvoga nježnoga i dobroga. I nemoj mi se brinuti kad se vraćam natrag. Sve pet, draga moja, čekam te. Sretno, i pozdravi mi punicu. Budem, budem ju pozdravila... A ti nemoj ništa da mi se brineš. Već samo mi se lijepo odmaraj. I Ana je otišla, mami. A ja sav takav umoran od problema odmah sam legao u krevet. Nisam mogao da spavam, samo sam razmišljao. Iz kojega razloga je otišla Ana sada kod Mame, i to baš tako kasno, pitao sam sebe. Prošlo je više od dva sata, a Ane nije bilo natrag kući. Shvatio sam da nešto nije uredu. Odmah sam uzeo mobitel i nazvao moju punicu. Telefon je dugo, dugo, zvonio, a ipak se punica javila. Dobra večer, oprostite što zovem tako kasno! Otkud ti zete zoveš sada ovako kasno. Je li Ana tu kod vas!? Ne, nije ni bila moja Ana tu. Rekla je da ide kod vas. A ti si me probudio, zete. Oprostite mi, molim vas?! Ali Ana je rekla da ide kod vas. Ma nije ni bila kod mene! Je li se možda nešto dogodilo između vas dvoje, Kad zoveš, tako kasno zete. Ništa strašno nije se dogodilo, samo sam htio provjeriti je li Ana kod vas?! Rekla sam ti da nije bila tu. I razgovor je završio. Bilo mi je tu nešto odmah sumnjivo i što mi to taji Ana, ponovno sam razmišljao u sebi. I odmah je nazvao na njen mobitel. Govorilo mi je da je nedostupna. A kod mame nije bila. Onda tu nešto nije uredu. I odlučio sam čekati. Da vidim kada će Ana doći kući. Otišao sam u sobu leći kad Ana stigne kući. Ja ću se praviti da spavam. Negdje oko pola dva čuo sam, vrata stana se otvaraju. Aha, tu si, draga moja! Tiho sam u sebi rekao i pravio se da spavam. Nije prošlo ni pola sata, Ana je legla u krevet. Nije shvatila da sam budan i zaspala je. I ja sam tada zaspao. U jutro sam ustao kasnije nego inače. Kad sam izašao iz sobe, Ana je pila kavu. Prišao sam tiho i zagrlio je. Joj, Josipe, uplašio si me! Pa htio sam te iznenaditi, draga moja, za dobro jutro! Pa hvala ti, dragi, i ja tebi želim dobro jutro. A otkud si tako dugo spavao, dragi, to me iznenadilo! Ma nešto sam iscrpljen ovih dana zbog toga sam kasnije ustao. Da te nešto ne muči, a nećeš da mi kažeš?! Evo sad ću ti reći: Prije tjedan dana jedan je novi lik došao u našu firmu. I činim mi se da će dobiti moje radno mjesto. Molim, o kakvom novom liku ti pričaš? I kad je taj novi lik došao u našu firmu?! Ništa nisam čula o tome na poslu ovih dana. Pa prije tjedan dana je istom došao. I ti to sad meni kažeš?! Zbog čega bih ja tebe opterećivao s tim problemima. To je moj problem. Pa ti i ja živimo zajedno. Među nama ne bi trebalo biti tajni. Jesam li upravu?! A kad smo kod tajni iz među nas dvoje, gdje si ti sinoć bila... I kad si se vratila kući? Oko jedan sat sam se vratila, ti si spavao kao top. Nisam te htjela buditi, jer prije nego što sam otišla kod mame, govorio si da si jako umoran. A i sada si ustao kasnije nego što ti znaš ustati. Nije li to lijepo od mene što te nisam budila kad sam došla kući tako kasno. Da, da lijepo je to od tebe, draga moja. Evo ti kava Josipe popi da bi se brže razbudio. Dobro, dobro samo da ja odem do kupaonice. Uredu srećo idi u kupaonicu kad dođeš čekat će te kava. Kad sam stigao iz kupaonice, i sjeo za stol, kava me je čekala. Nato će Ana meni. Dragi de mi reci sve u detalje što se dešava na poslu. Rekao sam već, da je šefov rođak stigao u našu firmu. I mislim da će dobiti moje radno mjesto. Joj, joj nemoj mi biti ljut na tog šefovog rođaka. A ti gdje si tako dugo sinoć bila i kad si se vratila kući. Oko jedan sat već sam ti rekla. I kad sam se vraćala susrela sam prijateljicu Ines. Išla je iz noćne, pa smo malo popričale oko nekih ženskih problema. Onda uredu Ana. Kad ćeš ti na posao, Josipe! Danas ne radim, jer dobio sam nekoliko slobodnih dana. Koliko smijem znati da si dobio slobodno. Ah samo ovaj tjedan pa ću se onda vratiti na posao ponovo. Ali ne na isto mjesto k'o do sada. Baš mi je žao zbog tebe. I što ti taj šefov rođak preuzima tvoje radno mjesto u našoj firmi?! A pošto si ti tjedan dana slobodan. Mogli bi smo za vikend do Toplica. Ma nije mi do Toplica sad! I otkud tebi Toplice padaju na pamet? A znaš u kojoj sam frci zbog novog radnoga mjesta! I ne možemo ići, odmorio bih se od svega i pripremio za novo radno mjesto. Koje će mi šef dati u firmi? A to je početkom sljedećeg tjedna. I nisam sada ni za šta, a tek da idem u Toplice?! E sad ću nam doručak spremiti i truditi se da bude što bolji. Ma mora biti odličan taj doručak. Jer ti si prava majstorica kad sam ja u ovakvim situacijama i onda radiš sve nabolje. Pa hvala ti na komentaru, baš si srce! A ja to radim radi tebe jer ti si moj! E, pa hvala ti što me trpiš takvoga! Kad smo doručkovali, Ana je otišla u kupaonicu da se sredi za posao. Sjeo sam na kauč i upalio televizor da pogledam najnovije vijesti. Ana je izašla nakon pola sata. Što si tako dugo bila u kupaonici, Ana?! Morala sam se malo srediti za posao. A ima li tu neki razlog da si se sređivala tako za posao? Joj, joj, i kakvo je to pitanje, znaš da mi, žene moramo do svoga izgleda da držimo, a posebno na radnome mjestu. Ti nemoj, Josipe, ništa da mi se brinuti vezano za to što sam se sređivala. Meni kad smjena završi, odmah ću natrag kući da dođem. Pa ćemo onda ti i ja popričati da mi ne budeš nervozan radi situacije koja te brine. Ok, ok, onda idi na posao i pazi se, draga! Joj, joj, pa hoću i hvala ti što mi se brineš?! Samo se ti odmaraj, jela je ostalo dok se ne vratim kući. I Ana je otišla na posao. A ja sam se odmarao i gledao tv. Vrijeme mi je sporo prolazilo jer stalno sam razmišljao o novom radnom mjestu u firmi koje me čeka. Prošlo je šest sati, Ana je već trebala bit gotova s poslom, pa za sat vremena biti kući. Ali nakon još sat vremena Ane nije bilo kod kuće. Ja sam odmah uzeo mobitel i nazvao je. Javilo mi je da je Ana nedostupna i shvatio sam da me opet laže. Onda sam ju nazvao na telefon u njen ured i telefonska sekretarica je govorila da ostavim poruku. Zapitao sam sebe pa gdje je moja žena. A da ja odem do firme. Odmah sam sjeo u auto i krenuo prema firmi. Već je bio mrak, a magla ja bila jako gusta na cesti. Vozio sam što opreznije, a i dosta brzo. Kad sam stigao pred našu firmu, vidim da je upaljeno svjetlo u uredu na kraju drugoga kata. Pa tu nikad ne ostavljaju svjetlo a i taj ured stalno je zatvoren. Srećom, imao sam uvijek ključeve od vrata firme. Kad sam stigao, odmah sam krenuo prema drugome katu. Do toga ureda gdje je bilo upaljeno svjetlo. Kad sam se popeo na drugi kat, odmah sam čuo jake i dosta intimne zvukove muškarca i žene, i krenuo oprezno sve do ureda. Kako sam sve više bio bliže uredu, glas ženske osobe bio mi je sve jasniji. Da, da to je glas moje Ane!!! Od toga sam postao još više ljut. Došao sam do ureda, stao pred vrata, i jako počeo lupati po njima vikavši tri puta naglas: Ana, Ana, Ana, što mi to radiš i otkud to baš u našoj firmi?! Nastala je tišina. Anin glas očajno je govorio: Josipe, otkud si saznao da sam tu?! Ajde, zašuti i otvaraj ta vrata ili ću ih razvaliti. Čekaj, čekaj, nemoj, nemoj, biti tako, eksplozivan Josipe! Reci ti meni koji je taj tip tu s tobom unutra ili ću razvaliti vrata! Ali to ti ne treba, Josipe, još bi moga ostati bez posla. Pa neka ostanem bez posla!!! Kad ti mene varaš s nepoznatim likom, i to baš ovdje! A moje uši to sad još i čuju. I sad nije mi važno više ništa, a posao tek najmanje on. Kad sam to rekao, Ana je vrata odmah otvorila. Uđem u ured, kad sam vidio tog lika i moju Anu, onakav ljut, nervozan, razočaran, odmah sam ga udario i on je meni vratio udarac od kojega sam pao na pod. On pobježe iz ureda, a ja ostao ležati na podu. Ana je počela da na mene vikati. Josipe, Josipe nisi se trebao tući s njim. Ja sam se ustao i rekao: Ana, zašto toliko braniš toga lika!? Ne idiote ne branim ga, jer nije on bilo tko da se ti s njim tučeš. Kako nije bilo tko, Ana, taj lik?! E, sad ću ti reći tko je taj lik! To je šefov rođak koji preuzima tvoje radno mjesto. Molim, i ti njega znaš?! Znam ga od prije tjedan dana. A saznala sam danas za njega kad si ti govorio jutros kod nas u kući. I ti si odmah se morala naći s njim i prevariti mene?! Joj, joj, koji sam ja idiot! I razočarala si me k'o nikada do sada. Sav ljut i očajan od svega što se desilo, izjurio sam iz ureda i za tren došao do auta, sjeo u njega, dao gas do daske i odjurio prema kući. Više me ništa nije zanimalo vezano za mene i moju Anu. U jutro opet sam ustao kasnije nego što ustajem. Došao do dnevnoga boravka, odmah sam sjeo na kauč i upalio tv. Ana mi je prišla i rekla. Dobro jutro, dragi! Pa otkud ti meni sada kažeš "dragi"?! Od sad me zovi imenom i izbaci tu riječ dragi. Ana je nijemo gledala u mene i odgovori tiho. Dobro, Josipe, imaš razloga da se ljutiš. Ti idi slobodno onom od sinoć gdje sam te našao. Upravo je meni šef sad poslao poruku na mobitel da sam ostao bez posla radi onoga sinoć što se desilo u firmi. Ana je samo i dalje gledala u mene. I pita me nakon pet minuta: A mene nije spominjao šef ništa? Ne, nije te spominjao, valjda ostaješ raditi. Ja ne radim više, a i ne bih zbog onoga što se sinoć desilo. Ana je samo zašutjela. Ja sam nakon pola sata spremio, sjeo u auto i otišao ne govoreći Ani ništa gdje idem. Tek popodne sam stigao kući. Ana je gledala tv. Čim me ugledala, odmah me upita: Josipe, gdje si bio tako dugo smijem li znati?! Ja sam sjeo do nje i pokazao joj papir. Na to će Ana meni: Što s tim papirom meni želiš reći, Josipe?! E, moja draga, to ti je prijedlog za rastavu našega braka, danas sam bio kod odvjetnika. Molim, ti si kod odvjetnika Josipe bio?! Pa zato što si me prevarila i još sam ostao bez posla. Nešto si drugo mislila da ću ti uraditi nakon svega toga. Na to će Ana meni ti to ozbiljno da si bio kod odvjetnika?! Pa papir ti sve kaže, draga moja, i evo ti ga pa čitaj. Ana je uzela papir od mene. Nije prošlo ni pet minuta, ustala se, otišla u sobu i zaključala se na sat vremena. A ja sam izašao u dvorište. Nakon sat vremena Ana je bila u dnevnom boravku sa velikom putnom torbom. Čuo sam Anu kako me zove da dođem. I ja sam došao. Ana će meni: Idem Mami na tjedan dana. A po ostale stvari ću dolaziti povremeno. Uredu, ako si tako odlučila! A ja ću ti javiti kad će bit sud za rastavu našega braka. Ana je otišla i nije se javljala, samo smo kontaktirali preko poruka i tako sve dok se nije iselila sa svim svojim stvarima. Ja sam za to vrijeme našao sam sebi posao u drugoj firmi i počeo da upoznajem druge ljude. I samo čekao taj dan kad će biti sud za rastavu braka mene i moje Ane. U firmi gdje sam se ponovo zaposlio nije mi trebalo dugo da se uklopim u novu ekipu a kako sebe znam to je meni nije nikakav problem. Čuo sam od jednoga prijatelja da se Ana s tim šefovim rođakom sve više druži. I shvatio sam sada da su moji prijatelji od prije ipak bili upravu. Jer dati sebe potpuno ne treba vam to kad - tad vam se obije o glavu. Zna se dobro da svaka veza, pa i brak zbog laži nikad nemaju sretan kraj. Zvonimir Pjesnik Zagreb